КЛАРИНЕТ

Вељко Кленковски је рођен 1975. године у Панчеву. Завршио је средњу музичку школу Корнелије Станковић у Београду, након чега је наставио своје школовање на конзерваторијуму Жорж Бизе у Паризу. На Националном конзерваторијуму у Паризу, дипломирао је са највишим оценама. Две године касније магистрирао је на париској Ecole Normal, а 2008. године магистрирао је и на Академији уметности у Новом Саду. Кленковски је лауерат бројних такмичења у земљи и иностранству, од којих су најзначајније прве награде на међународном такмичењу Леополд Белан у Паризу, међународном такмичењу у Пикардији, Савезном такмичењу у Љубљани, као и прва специјална награда на Међународном такмичењу у Паризу и трећа награда на Међународном такмичењу музичке омладине у Београду. Наступао је као солиста са Краљевским оркестром из Брисела, Филхармонијом нација из Немачке, Београдском филхармонијом, Оркестром РТС-а, Симфонијским оркестром из Ниша, београдским ансамблом Душан Сковран, оркестром Гудачи светог Ђорђа, итд. Наступао је и у многим камерним ансамблима у земљи и иностранству, при чему се издвајају гостовања у Шпанији, Русији, Кини, Немачкој, Француској, Словенији, Аустрији, Швајцарској, Италији, Грчкој, Словачкој, Чешкој, Америци и Индији.

Вељко Кленковски је до 2002. године наступао као први кларинетиста оркестра Филхармоније нација у Немачкој, као и први кларинетиста камерне опере Мадленианум и оркестра РТС у Београду. Од 2002. године је соло кларинетиста Београдске филхармоније, а стални је члан и Балканске камерне академије. Оснивач је и члан Дувачког квинтета Београдске филхармоније, као и Београдског дувачког трија. Наступао је са симфонијским оркестром Бруно Валтер, као и Кипарским националним оркестром. Током дугогодишњег рада у оркестру сарађивао је са многим еминентим музичарима, међу којима су Зубин Мехта, Кристијан Мандеал, Бери Даглас, Мухаи Танг, Леополд Хагер, Пол Ангерер и други. Кленковски се активно бави и педагошким радом. Држао је мајсторске курсеве у Француској, Србији, Словенији и Црној Гори. Члан је жирија међународног такмичења Охридски бисери у Македонији и Даворин Јенко у Србији. Добитник је Октобарске награде и награде за педагошки рад. Докторирао је 2015. на Факултету музичке уметности у Београду и добитник је награде Бруно Брун као студент који је завршио докторске студије са најбољим успехом.

Сава Димитров дипломирао је на Националној музичкој академији ,,Професор Панчо Владигеров’’ у Софији и касније завршио специјализацију у Паризу. Сертификовани је експерт компаније H. Selmer&Cie/ Париз када је у питању кларинет. Предаје кларинет и методологију наставе дрвених дувача на Националној музичкој академији у Софији и Националној школи музике ,,Љубомир Пипков”. Д.М.У. (доктор музичке уметности) је од 2007, ванредни профессор од 2010. и редовни профессор од 2013. Од 2014. је гостујући професор на одсеку за музику Универзитета у Скопљу. Има диплому Министарства образовања и науке за специјална постигнућа у музици. Члан је жирија на бугарским и међународним такмичењима.

Има много наступа као водећи кларинетиста, а наступао је у Француској, Италији, Немачкој, Швајцарској, Холандији, Шпанији, Португалу, Грчкој и другим земљама. Оснивач је кларинетског квартета који је наступао у Бугарској и Немачкој. Као солиста наступа са Софијском филхармонијом, Бугарском националном радио филхармонијом, ,,Софијским солистима” камерним музичким оркестром, ,,Симфонијета” и “Оркестрал” оркестрима. Има соло рецитале у Софији и широм земље као и Аустрији, Словачкој и другде. Снимао је као солиста са камерним саставима на Бугарској националној телевизији и радију. Његов музички репертоар укључује музичка дела свих епоха и стилова.

Аутор је књига: ,,Бугарска школа кларинета” (2007) и ,,Начин свирања кларинетисте”. Сакупио је и објавио три збирке (2012, 2013, 2016.) одабраних и анализираних етида за кларинет професора Димитрова.

Ђуро Пете рођен је у Ласлову (Република Хрватска). Средњу музичку школу завршио је у класи Вјекослава Бурића, а дипломирао на Музичкој академији у Новом Саду 1984. год. у класи Михајла Келблија. Магистрирао на истој академији у класи Николе Срдића.

Као ученик и студент добитник је многих награда. Између осталих добитник је I награде на Фестивалу омладине Србије у Књажевцу, другопласирани на такмичењу уметника у Загребу 1983. год. Учесник је сусрета музичких академија у Љубљани, омладинских сусрета „Заједно“ у Сарајеву. Од 1983. год. има статус Војвођанског уметника. Свирао је са оркестром омладинске војвођанске филхармоније, са омладинским филхармонијским оркестром из Печуја (Мађарска), а снимао је за РТВ Загреб и Нови Сад. Од 1984. год. професор је у средњој музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Његови ученици такође су добитници највиших награда на републичким и савезним такмичењима. Неколико пута учествовао је у раду жирија на Републичком такмичењу, као и у раду жирија на Такмичењу дрвених дувача у Пожаревцу.

ФЛАУТА

Карољ Марочик је рођен 1961 године у Зрењанину, где је завршио нижу и средњу музичку школу (теоретски и одсек флауте). Дипломирао је флауту на ФМУ у Београду у класи професора Миодрага Азањца.

Педагошким радом је почео да се бави још у току студирања (музичке школе у Кикинди и Зрењанину), а затим у Краљеву, Чачку и Крагујевцу.

Од школске 2004/05. године, ради као доцент на одсеку флауте на ФИЛУМ-у (Филолошко уметнички факултет) у Крагујевцу.

Током двадесетпетогодишњег рада у његовој класи је средњу школу дипломирало 42 ученика (од тога је 30 ученика наставило студије флауте у земљи и иностранству).

Његови ученици и студенти су на разним домаћим и међународним такмичењима освојили преко 100 награда (74 прве и специјалне) и остварили велики број јавних наступа у земљи и иностранству (Немачка, Пољска, Мађарска, Аустрија, Словенија, Хрватска, Црна Гора).

Узима учешће у раду жирија за флауту и камерну музику на Републичким такмичењима, Реп. такмичењу Црне Горе, фестивалима и Међународном такмичењу „Петар Коњовић“.

Одржава курсеве флауте у Србији и Црној Гори (Котор, Будва, Бар, Нови Сад, Ужице, Јагодина, Чачак, Младеновац…).

Добитник награда (1996. и 2000. год.) за изузетне педагошке резултате Савеза удружења музичких и балетских педагога Србије.

Јасна Марковић Вујановић рођена је у Тузли 1973. год, где је завршила основну и средњу музичку школу. Као ученица учествовала је на бројним такмичењима на којима је освајала награде, од којих су најзпаженије I савезна награда у Љубљани 1988. год, те II савезна награда у категорији Камерних састава на Такмичењу наредне године.

Након похађања летњег курса Академије уметности у Новом Саду,  а на позив свог будућег професора, Маријана Егића, уписује се на прву годину судија 1990. год. За време студија похађала је курсеве реномираних флаутиста (Рената Грајс-Армин, 1992. и 1994. у  Италији), учествовала у раду мађарске секције флаутиста у Шопрону, била полазник кура професора Петера Лукаса – Графа, а након студија и курсева Софи Шерије, Јаноша Балинта, Гергеља Ицеша. Дипломирала је са просечном оценом 9,45.

У Музичој школи „Исидор Бајић“ запослена је од треће године студија. Потврда њених педагошких резултата је, поред бројних награда њених ученика, и избор за члана жирија такмичења у Ваљеву, 2005. и 2007. година, Републичког такмичења 2005. и 2007, жирија на Фестивалу музичких школа у Зајечару 2006, такмичењу у Лазаревцу 2008. године, као и признање за најбољег педагога 1995. године на такмичењу камерних састава у мађарском граду Балашађармату.

Од октобра 2006, када је изабрана за председника Војвођанске стручне комисије за флауту, била је организатор семинара флаутисте Гергеља Ицеша, као и семинара Викенд отворених врата 2007. и 2008. године, на коме је узело учешћа преко 20 колега из Војводине, са својим ученицима. За 2009/10. годину, организатор је и координатор акредитованог семинара Јаноша Балинта. Од 2003. активно ради у трију „Анима“ (флаута, виолина и харфа) са којим остварује  запажене концерте, међу којима и наступ на Међународном фестивалу харфе као и у оквиру манифестације Новосадско лето (уз виолончело и са солисткињом Јеленом Булатовић (мецосопран)). 2004. године оснива трио MaesTre са колегиницама Александром Николић и Ирином Загурскајом, који под називом Da kamera и у нешто измењеном саставу остварује запажене концерте на Новосадском лету и у организацији зрењанинског културног центра 2008. Њени ученици освојили су велики број награда на фестивалима, републичким и међународним такмичењима, како у соло дисциплинама тако и у камерној музици.

 

Александар Буркерт рођен је 1963. године у Лесковцу, где завршава нижу и средњу музичку школу "Станислав Бинички", у класи Радета Иванчевића. Музичку академију у Београду уписује код проф. Тахира Куленовића, у чијој класи и дипломира.

Као оркестарски музичар на месту првог флаутисте Дувачког оркестра РВ-а у Земуну, под диргентском палицом маестра Владимира Мустајбашића, ради у периоду од 1989 до 1994. године и наступа широм тадашње Југославије. Са оркестром издају 2 ЦД-а и остављају трајне снимке за Радио Београд. Наступа са Новосадским, Београдским дувачким и новосадским Биг бендом, у чијим саставима се представља као мултиинструменталиста свирајући алт, баритон саксофон и фрулу. Представља се и као извођач на фрули на наступу „Концерт посвећен Фрушкогорским манастирима“, са уметником Владимиром Лабатом у Коларчевој задужбини (2004).

Педагошким радом почиње да се бави 1987. године у Београду. Ради у музичким школама „Петар Коњовић“ Београд, „Даворин Јенко“ Београд, Политехничка академија Нови Београд, „Петар Стојановић“ Уб, где бива награђен општинском наградом града Уба за резултате постигнуте у области педагогије. У досадашњој педагошкој каријери његови ученици добитници су многобројних републичких и других  награда у земљи и иностранству.  Учествује у раду републичког и других жирија флаутских такмичења. 2012, 2013, 2014. и 2015. добитник је награде Фемус Суботица „The best pedagogue of flute“. За изузетне педагошке резултате 2014. награђен је од стране Удружења музичких и балетских педагога Србије. Организатор је летњих и зимских школа флауте.

САКСОФОН

Нинослав Димов завршава постдипломске студије у класи проф. Стојана Димова на Факултету музичке уметности у Скопљу 2004 год, и стекао звање магистра саксофона на истом факултету 2006 год. После дипломирања у Скопљу, продужује своје студије у Берлину на Universität der Kunste, у класи проф. Детлефа Бенсмана. У Берлину 2006 год. успешно завршава постдипломске студије (саксофон) и продужује са специјализацијом „Konzertexamen“ све до 2009 год. Добитник је неколико, како републичких, тако и интернационалних награда, и редован је учесник престижних семинара и мастер класа саксофона у Словенији, Француској, Немачкој...

Поред бројних реситала, Нинослав има више солистичких наступа са Македонском филхармонијом, Косовском филхармонијом, „Lietzeorchester“– Берлин. Још са почетка студија, вођа је саксофон квартета „Димов“ са којим је имао бројне наступе (Скопље, Дубровник, Сарајево, Мостар, фастивали „Охридско лето“, „Скопско лето“, итд.). У 2006 год. свира неколико концерата са Berliner Saxophon Quartett, (ансамбл са светским реномеом), а од 2007 год. члан је и ко-оснивач „Bensmann Saxophon Quartett-a“, са којим има бројне наступе у Немачкој (Берлин, Дуисбург, Бранденбург, Франкфурт, Буко...).

Тренутно, Нинослав је ванредни професор саксофона на Факултету музичке уметности у Скопљу и члан Биг бенд оркестра Македонске радио телевизије.

 

Бојан Вукелић студирао је у Грацу jazz и класичан саксофон у класама  Karlheinz Miklina, Heinrich Von Kalneina и Hannesa Kawrze. 2005. године одлази на усавршавање у Келн код професора Claudiusa Valka, а годину дана касније завршава магистарске студије.

Са „КУГ“ оркестром Опере из Граца 2001. године, снимио је ЦД, дело Томажа Светеа-Критон.

Са својим квартетом наступао у Србији, Хрватској, Аустрији и Немачкој. Као члан HGM Jazz оркестра Загреб свирао је на „ИАЈЕ“ фестивалу у New York-у, затим и у Шведској, Словенији, Белгији, Аустрији и Хрватској.

Такође, наступао је са грчком пијанисткињом Елени Папаспироу у Србији, Аустрији и Грчкој.

По повратку у Србију са „Soul Connection Biga bandom“, предвођеним Душком Гојковићем, снима ЦД „Balkan project“. Са истим ансамблом наступа у Швајцарској, Немачкој и Србији.

Учествује у пројектима музичке редакције РТС-а, са Big bandom РТС-а и оркестром „Позоришта на Теразијама“.

Од 2012. године предавач је на међународној радионици за дуваче у Тивту. Професор је саксофона у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну.

 

Марија Стојадиновић рођена је 1987. год. у Пожаревцу. Нижу и средњу музичку школу завршила је у Пожаревцу, у класи проф. Перише Станојевића. Музичку академију уписује 2004. год. у Београду, у класи проф. Анте Гргина. Од 2009. год. ради у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, као професор кларинета и саксофона. Члан је камерног састава „Pulsacion“ од 2011. год.

ФАГОТ, ОБОА,КАМЕРНА МУЗИКА

Ненад Мирић рођен је 1950. год. у Београду. Магистрирао је фагот на ФМУ 1979. Од 1976 – 2002. је фаготиста Београдске филхармоније.

У својству стручњака међународне техничке помоћи био је 1983/84. главни фаготиста Националног симфонијског оркестра Доминиканске Републике и радио као професор на конзерваторијуму за музику у Санто Домингу и Центру за културу у Сантјагу. По повратку у земљу постаје стални сарадник многих наших оркестара ( Београд, Н. Сад, Ниш, Сарајево, Дубровник).

Као члан Удружења музичких уметника Србије у Југославији (од 1979.) одржао је више различитих солистичких реситала, имао бројне наступе у различитим камерним саставима ( од дуета до нонета), а са различитим камерним и симфонијским оркестрима (Београдска филхармонија, Национални симфонијски оркестар Републике Доминикане, Нишки симфонијски оркестар, камерни гудачки оркестар Душан Сковран) у земљи и иностранству извео је неколико концерата за фагот (Моцарт, Вивалди, Џејкоб), а за више радио и телевизијских кућа остварио трајне тонске записе.

Последњих година живи у Панчеву где у МШ „Јован Бандур“ ради као професор фагота и камерне музике, а у МШ „Ватрослав Лисински“ у Београду 2005. почиње обнову класе фагота.

Захваљујући успесима својих ученика у последњих 8 година, који су на најзначајнијим такмичењима (Републичко, „Јенко“, „Дрвени дувачи – Пожаревац“, „Лисински“, „Панчево“, „Кршко“, „Шабац“, „Крагујевац“, „Трст“) као фаготисти и чланови камерних састава освојили преко 210 првих награда, од тога два лауреата солиста и два лауреата камерних ансамбала, као и три интернационална лауреата (Трст, Кршко и два квартета победника такмичења у Трсту) мр Ненад Мирић је често позиван за члана жирија интернационалних, домаћих, мађународних, републичких и школских такмичења у обе конкуренције.

Као члан Удружења музичких и балетских педагога Србије, 2006.год. добио је Награду за једногодишње истакнуте педагошке резултате, а 2009. Награду за вишегодишње изузетне педагошке резултате.

 

Милан Јанковић завршио је основну и средњу музичку школу „Јосип Славенски“ у Београду на вокално-инструменталном одсеку – обоа, у класи професора Драгана Лазића. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду - дувачки одсек – обоа, са највишом оценом. Након редовних студија одлази на магистарске студије у Норвешку – Stavanger Univresity for music and dance, у класи професора Britte Holger и Kjersti Dahl. По завршетку магистарских студија, 2007. године, одлази у Јапан, где свира у камерном трију. Добитник је многобројних награда на републичким такмичењима и међународном такмичењу за соло и камерну музику. По повратку у Београд постаје стални сарадник Уметничког ансамбла Станислав Бинички, на месту соло и друге обое, као и у позоришту „Мадленианум“, у Београду, где је радио од 2007 до 2012. године. Као стални члан Београдске Филхармоније, на месту друге обое, од 2009. до 2011. године, наступао је са најбољим светским диригентима попут Зубина Мехте, Александра Рахбарија, Мухај Танга и многим другима. До данас је сарађивао са многбројним оркестрима као што су: Симфонијски оркестар РТС-а, Црногорски симпфонијски оркестар, Stavanger Symphony Orchestra и други. Похађао је семинаре код најистакнутијих обоиста, као што су: Hansjörg Shelemberger – солиста Берлинске филхармоније, професора Конзерваторијума у Паризу Walter David-a, као и са професорима Mozarteuma: Stefan-ом Shili и Passin Günter-ом.

Бављење педагогијом започиње као професор у музичкој школи „Милоје Милојевић“ у Крагујевцу, а од 2011. године, запослен је на месту професора обое у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, као и у музичкој школи „Јосип Славенски“. Поред успешног бављења педагогијом и даље је активан као соло, камерни и оркестарски музичар.

 

Катја Жекар рођена је 1979. године у Цељу (Словенија). Основно музичко образовање стекла је у родном Жалецу, где је учила виолину, виолу и клавир. Након завршетка основног музичког школовања наставила је образовање у Средној музичкој и балетској школи у Љубљани, у класи проф. Марјана Карузе и након тога на Музичкој академији у Љубљани, где је, 2003. године, дипломирала, у класи проф. Svave Bernhardedottir. Током студија редовно је свирала са оркестром Словенске филхармоније,  оркестром РТВ Словенија и оркестром СНГ опера и балет Марибор. Након дипломирања запослила се у МШ Загорје об Сави, где своје знање и искуство преноси младима. Предавала је и у МШ Жалец и у Средној музичкој школи у Цељу. Ради са разним камерним ансамблима, оркестрима, позориштима и разним ансамблима, са којима наступа широм Словеније и Европе, а ради и као студијски музичар. Са својим ученицима учествује на бројним међународним такмичењима, где постиже велики успех и стижу до највиших награда. Као ментор камерним групама учествовала је на такмичењима у Пожаревцу.